Đurđevdan se slavi 6. maja kao uspomena na Svetog Đorđa.
Ovaj praznik se proslavlja jednom godišnje, pod različitim nazivima poput Sveti Đorđe, Đurđevdan, Đurđovdan, Ml'zugruda, Premlaz, Erdeleti. Kako hrišćani slave praznik, tako ga slave i muslimani na teritoriji cele Srbije.
Đurđevdan je 2015. godine uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Ovo je praznik sa jako puno običaja i magijskih radnji koje se tog dana obavljaju za zdravlje, zaštitu i plodnost. Običaji i verovanja za ovaj praznik kod srpskog nsroda su postojali i pre primanja hrišćanstva.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija koje se dogodiko 23. aprila 303. godine.
NARODNI PRAZNIK
Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, a praznik se vezuje za udaju i ženidbu mladih iz kuće, zdravlje ukućana, plodnost stoke i dobre useve. Ovo je jedan od retkih praznika kod Srba za koji je vezano toliko običaja i verovanja, čak i magijskih radnji.
Glavni običaji za Đurđevdan su:
– pletenje venca od bilja
– umivanje biljem
– kupanje na reci
Uoči Đurđevdana, uveče, se okite vrata i prozori na kući i kapiji, kao i ostalim zgradama, zelenim grančicama iz najbliže šume. Ovo se radi da bi godina i dom bili ,,berićetni”.
,,Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru”. Običaj kićenja kuće se negde radi i na dan Đurđevdana pre zore.
Pletu se i venčići od ,,đurđevskog cveta”: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se kite ulazna vrata i kapija. Venci stoje na vratima i kapiji do sledećeg Đurđevdana.
Mnogi ljudi prave krstove od leskovog pruća kako bi ih stavljali po njivama, baštama i zgradama ,,da bi se sačuvali od grada”.
Domaćice, uoči Đurđevdana, u posudu sa vodom dodaju razno prolećno cveće, a potom dren, zdravac, grabež i crveno uskršnje jaje, čuvarkuću, na kraju. Ta poshda se stavlja pod ružu, u bašti, da prenoći.
Ujutru se tom vodlm svi redom umivaju:
– deca ,,da budu zdrava kao dren”
– devojke ,,da se momci grabe oko njih”
– stariji ,,da budu zdravi”
– domaćin ,,da mu kuća bude dobro čuvana”,
svako prema svojim potrebama i željama.
Od velike važnosti je kupanje na reci pre izlaska sunca, a često se u reku bacaju razni venci ili se sipa mlemo. Ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasavali vrbom i drenovim prućem, jer se verovalo da to donosi zdravlje i snagu. Mladići su se ljuljali na drvenom drvetu ,,da bi bili zdravi kao dren”, a devojke se valjale po zelenom žitu ,,da bi im kosa rasla kao žito”. Bilje je posebno važno za ove običaje kićenja, umivanja vodom u kojoj je bilje prenoćilo, valjanja, ili ljuljanja.
ĐURĐEVDANSKI URANAK
Rano pre zore narod, na Đurđevdan, odlazi u prirodu na ,,đurđevdanski uranak”, na neko zgodno mesto u šumi ili na proplanku pored reke. Za uranak se priprema jelo i piće, jagnje na ražnju, a pesma, igra i veselje zna često da potraje do podne.
Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem ,,da budu napredni kao vrba”, kite zdravcem ,,da budu zdravi kao zdravav”, koprivom ,,da kopriva opeče bolesti na njima”, i selenom ,,da im duša miriše kao selen”.
Zemljoradnici oko sela oboravaju brazdu koja čini magijski keug i u kou zle sile ne mogu da prodru. Dok stočari isteruju stoku na letnje paše u planine.
Ne treba brati selen pre Đurđevdana, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak da omiriše i zadene za pojas ili đerdan.
,,Da ne bi bolela glava” ne valja spavati na Đurđevdan, a spava li neko ,,onda na Markovdan da spava na tom istom mestu”.
Verovanja kažu da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, te su zbog toga seljaci palili velike vatre ,,da bi zaštitili sebe i selo”.
Običaji koji su vezani za ovaj praznik se vrše pre izlaska sunca, najčešće na reci, što, takođe, ima magijski značaj. Najveći broj običaja za Đurđevdan spada u čistu magiju, međutim, onaj koji ih vrši nema u vidu nikakvog određenog demona ili božanstvo.
Veruje se da ako je na Đurđevdan vedro ,,da će biti plodna godina”, a ako pada kiša na dan praznika i sutrdana, veruje se ,,da će leto biti sušno”. U Srbiji se kaže i da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.