,,Ćoška” je najstarije izletište u Vranju. Često možemo da čujemo priču o sećanjima naših Vranjanaca kada je ovo izletište bilo jedno od omiljenih mesta na kojem su se mladi ljudi okupljali.
,,Ćoška” je nekada bila puna života. Na tom izletištu ljudi su se družili, sklapali nova poznanstva, provodili i zaljubljivali. Međutim, to je bilo davno. Ovo izletište već tridesetak godina vapi za sređivanjem.
Na Fejsbuku je postojala formirana grupa ,,Vratimo stari sjaj izletištu Ćoška” na kojoj su građani aktivno apelovali na nadležne organe da urede izletište, i isto tako evocirali uspomene starim fotografijama iz vremena kada je ,,Ćoška” bila u punom sjaju.
Podsetimo se, 2013. godine Apatinska pivara u okviru svoje akcije ,,Jelen za lepšu Srbiju” pomaže pri sređivanju izletišta ,,Ćoška”. Preko stare ruševine kafane se stavlja cerada sa slikom Jelen piva kako bi prekrila ruglo i pustoš. Svuda po izletištu se raspoređuju drvene klupe sa stolovima.
– Cilj Apatinske pivare je da ulaganjem u lokalnu zajednicu, čiji je neraskidivi deo 257 godina, pruži građanima Srbije lepša mesta za druženje. U okviru akcije „Jelen za lepšu Srbiju“ osvežićemo mesta koja imaju emotivnu vrednost za stanovnike još gradova, baš kao što Ćoška ima za Vranjance. Vranje je prvi grad koji smo posetili, a ovim projektom želimo da obuhvatimo još gradova u Srbiji – izjavila je tada Sanja Ivaniš, PR menadžerka Apatinske pivare.
Pitanje koje želimo da postavimo našim građanima jeste: šta se dogodilo nakon toga?
Izletište ,,Ćoška” danas izgleda skoro kao i pre tog renoviranja. Cerade već odavno nema, pocepana je, drvene klupe i stolovi su izrezbareni, a neretko se nađu i tragovi paljenja. Često se na livadi nađe i smeće.
Kada će vandalizam u Vranju prestati?
Svi vapimo za sređivanjem našeg grada. Svi zamišljamo da može lepše i bolje. I može. Ali kako kada ne umemo da sačuvamo ni ono što imamo?
Beli most, spomenik jedne nesrećne ljubavi našeg grada, rekonstruisan je 2006. godine. Brzo nakon njegove rekonstrukcije su osvanuli grafiti kojima tu nije mesto i kojima ne priliči da se nađu na jednom takvom spomeniku.
Planinski klub ,,Železničar 2006” je, u saradnji sa Gradom Vranje, 2016. godine uradio projekat uređenje izletišta i rekreativnog centra na Borinom brdu. Izrađeni su stolovi i klupe, prostor za logorsku vatru i vidikovac sa pogledom na Vranje. Uređene su staze za trčanje, napravljene sprave za vežbanje i postavljene ljuljaške za najmlađe. Međutim, danas možete pronaći nefunkcionalne ljuljaške i polomljene sprave za vežbanje, a ni vidikovac nije u zavidnom stanju.
Da li je potrebno da čuvamo naš grad od nas samih?
Ovo su samo neka od mesta koja postoje u Vranju, a koja su zaslugom čoveka zapuštena ili uništena. Isti slučaj je sa česmom Đerenka, Mačkinom česmom, Kazanđolom i gradskom rekom punom smeća koje neko nije mogao da baci tamo gde mu je i mesto.
Neosporno je da Grad Vranje treba mnogo toga da obnovi i sredi u našem gradu, ali ne možemo a da ne postavimo pitanje: šta ćemo onda? Kada i ono što imamo, ne umemo da sačuvamo.
Korona će proći, izgleda da vandalizam neće.