Stari zanati u Vranju
Razvoj Vranja kao trgovačko-zanatlijske čaršije zabeležen je od druge polovine XVIII veka. Tada su radile su mnoge srpske zanatlije: bačvari, kazandžije, kovači, mutavdžije, samardžije, abadžije i terzije. Dešavalo se da u dućanima radi čak i više stotina zanatlija angažovanih na oko 40 raznih vrsta zanata.
U Vranju je, za samo 4 godine od oslobođenja Turaka, evidentirano ukupno 990 dućana, 5 magacina, 14 hanova, 28 pekara i 86 kafana. Što je činilo vranjsku zanatlijsko – trgovačka četvrt, prema broju dućana, ispred pirotske i leskovačke, a odmah posle niške. Tridesetih godina XX veka nekih zanata poput abadžija i opančara je bilo sve manje, dok su se stalno pojavljivali neki drugi novi zanati, kao što su: pečenje rakije, kolačarstvo, proizvodnja vina, pečenje hleba, mesarstvo…
Nakon pojavljivanja gvožđarskih radnji, kaldrmadžija, zidara, stolara, počele su da se osećaju posledice urbanizacije. U periodu koji se odvijao između dva svetska rata poseban društveni život se odvijao u fotografskim i berberskim radnjama. Zlatari, knjižari, časovničari i štampari su uživali poseban status među trgovcima i zanatlijama.
Na JU ,,Narodni univerzitet“ od 1984. godine počinju da se organizuju ispiti za proveru znanja i to iz oblasti raznih zanatskih zanimanja. Na taj način se doprinosilo razvoju zapostavljenog zanastva u vranjskom kraju. Zanat se čuvao od zaborava.
Esnafska i Majstorska pisma
Još za vreme turske vladavine postojale su dozvole za rad. Ukoliko si, na primer, želeo da otvoriš mehanu ili da se baviš kovačkim i dunđerskim zanatom, bila ti je potrebna jedna takva dozvola. Posle oslobođenja od Turaka, vranjskim zanatlijama je bilo važno da dobiju te sertifikate kako bi radili u Kneževini Srbiji. Tadašnji vranjski trgovci i zanatlije su bili i svojevrsni nosioci nacionalne svesti, iako je ona još uvek bila u povoju, te su na taj način izražavali svoj patrotizam.
Zanatstvo i trgovina se prenosila sa kolena na koleno, od oca na sina, od sina na unuka, od unuka na praunuka i tako redom, ali su svi oni, takođe, bili i nosioci kulturnog i društvenog života u Vranju. Putovanja do Sofije, Carigrada, Soluna, školovanje dece na raznim univerzitetima u Zapadnoj Evropi donosili su Vranju nove modne trendove, novi način ponašanja, novu arhitekturu, jedno novo doba.
Kako godine prolaze, zanatskih radnji u Vranju je sve manje, mogu se nabrojati na prstu jedne ruke. Dobro, možda dodamo i drugu ruku, ali se tu zaustavljamo, jer nam brojka ne dozvoljava da idemo dalje. Stari zanati su deo naše istorije, sposobnost našeg naroda, ne smemo dozvoliti da tek tako padnu u zaborav. Budućnost je lepa, iščekivanje nečega iako ni sam ne znaš tačno čega zna da bude zanimljivo. Ali, da bismo imali budućnost, ne smemo da zaboravimo našu prošlost.
.
Autor: Miljana Pešić