Koliko često, razmišljate o klimatskim promenama? Ili bolje rečeno, da li uopšte razmišljate o tome?
Ukoliko je vaš odgovor ”Ponekad” na dobrom smo putu, ako je vaš odgovor ”Često” to je veliki plus za sve nas. Međutim, ako među nama postoje oni sa odgovorom ”Nikada”, to je veoma loš podatak za čitavo čovečanstvo.
- Globalno zagrevanje,
je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana. Uzrokovano je povećanjem koncentracije gasova staklene bašte, nastalih ljudskim aktivnostima kao što su: sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma. Neki od efekata globalnog zagrevanja, osim povećanja temperature, jesu i: rast nivoa mora, promene u padavinama i širenje pustinja, povećanje kiselosti okeana, ekstremniji meteorološki fenomeni (suše, toplotni valovi), kao i uticaj na ekosisteme, nestanak pojedinih vrsta zbog temperaturnih promena i dr.
~ Da li ste znali da na svetu postoji oko 2 miliona različitih vrsta od kojih godišnje izumre između 200 i 2000 vrsta. Do kraja ovog časa, jedna vrsta će izumreti. Sutra u ovo vreme: sledećih 150-200 vrsta će nestati zauvek. A do ovog vremena iduće godine: još njih preko 50.000. Razlozi opadanja populacija vrsta u prirodi su većinom posledica ljudskih aktivnosti.
- Klimatske promene
Globalna klima je prosečno stanje klimatskih uslova na celoj planeti. Činjenica je da se globalna klima menja. Tokom godina postaje sve toplije i toplije. Planeta se zagreva brzo, brže neko ikada u ljudskoj istoriji. Planeta Zemlja ima svoj jedinstven sistem koji je drži u harmoniji. Okeani, kopno, vazduh, biljke i životinje i energija koja nam dolazi od Sunca utiču jedni na druge kako bi priroda bila u ravnoteži. Kada se jedan od ovih elemenata promeni, npr. temperatura vode u okeanu, menjaju se i svi ostali. Kao sveukupan rezultat dobijamo globalnu klimu i njene promene. Tada dolazi do pojave velikih požara, poplava, oluja i talasa tropskih vrućina, topljenja leda na Arktiku i Antarktiku što direktno ugrožava, kako biljke i životinje, tako i nas (požari u Amazoniji i Kaliforniji, poplave u Australiji, uragani na obalama Severne Amerike). Proizvodnja i dostupnost hrane i vode i zdravlje ljudi, samo su neke od stvari koje se mogu bitno promeniti.
~ Od početka godine izbilo je više od 75.000 požara, što je 83 odsto više u odnosu na prošlu godinu, a najviše ot kada se vodi evidencija o tome. Nezapamćeni požari koji su pustošili Amazon su međunarodna tragedija i opasan doprinos klimatskom haosu. Koliko nas je zabrinuo podatak da gore pluća naše planete? Koliko je ljudi izgubilo svoje domove i živote? Koliko vrsta životinja je stradalo?
Kako vam se čini ovaj prizor?
Da li primćujete razliku između godišnjih doba u Srbiji svake godine? Proleće nam počinje mnogo kasnije nego inače, jer nam zima dolazi sa velikim zakašnjenjem (podsećam, prošle godine je na dan početka proleća pao sneg). Leta su ili pretopla (ove godine je grad Vranje bio najtopliji grad sa izmerenom temperaturom od 41 s) toliko da nam ponekad ponestaje vazduha ili kišovita (2018.god.) gde dolazi do velikog gubitka u poljoprivredi. Jesan nam je uglavnom topla, a obilne padavine počinju u novembru-decembru, umestu krajem septembra i u oktobru. Trenutno možemo pogledom kroz prozor videti da kiša danima pada i da ne znamo da je decembar, ne bismo ni znali da nam je zima počela pre samo par dana. A sneg, hoće li biti snega? Možda, ali onda kada to najmanje očekujemo.
Nedavno sam čitala ekskluzivni intervju Leonarda DiKapria, za Original magazin, koji je jedan od najvećih boraca za očuvanje životne sredine, i preporučujem svima vama (koji možete pročitati klikom na link –https://www.originalmagazin.com/ekskluzivni-intervju/leonardo-dikaprio-ekskluzivno-za-original-ne-gubim-nadu-za-spas-planete/ )! Pored sjajnog intervjua, predlažem da obavezno pogledate dokumentarni film ”Before the flood”(2016) o klimatskim promenama i ” Ice on fire” (2019) koji istražuje potencijalni događaj na nivou istrebljenja izazvana ispuštanjem artičkog metana i novorazvijene tehnologije koje bi mogle preokrenuti globalno zagrevanje odlaganjem ugljenika u autmosferu. Leonrado postavlja pitanje: ”Kada led gori, ima li Planeti spas?”
Verujte mi, nećete ostati ravnodušni.
Predhodne generacije nam nisu ostavile baš dobre rezultate, čije posledice možemo videti golim okom. Mlađe generacije počinju da se bude i to je dobar znak. Ali rezultate koje ćemo dobiti za 15 do 20 godina zavisi od generacija koje dolaze. Procenjuje se, da rezultate koje tada dobijemo nećemo moći da promenimo! Dakle, opstanak Planete Zemlje zavisi od svih nas. Veme je da ozbiljno krenemo da razmišljamo o tome. Onda kada o tome krenemo da razmišljamo moramo i preduzeti određene mere. Jer još uvek nije kasno, kako kaže Leonardo, ali moramo učestvovati svi. Jer smo upravo mi uzrok svih neželjenih promena.
Hajde da ne dozvolimo da nam Planeta Zemlja uzvrati istom merom.
Jer ukoliko se odluči za taj potez, ishod ljutnje nam se neće svideti….
O promenama koje možemo preduzeti, pišem vam u sledećem članku. Do tada vas ostavljam da o ovome razmislite. Pomoći ću vam time da svaka promena poćinje prvim korakom.
Autor teksta: Jelena Stanojković