Čaršija: Ništa

0

Autor teksta: Uma Vid

(viktorija, šta radiš?

evo kući, sad dođo’ i ništa.

selim se iz kuće u kuću. našla sam neke čudne nalepnice i lepim ih po kući. slušam rundeka i ne verujem još da koncert me nije izmestio. čitam n1 vesti. 

ribam kupatilo. sklapam veš.

otvorila sam staropramen. zapalila sam cigaru)

razmišljam kako da zavolim svoju sudbinu seljenja

i zašto mi deda kaže da je bolje da putujem punih kofera vranje–stockholm

nego da sedim u prevalàc i da mi najverniji saputnik budu prazni džepovi.

razmišljam da l’ sam viktorija il’ pseudonim.

razmišljam zašto mi se toliko sviđa la grange od zz top

zašto sam prestala da čitam knjige i zašto me ništa ne osvaja

razmišljam zašto se to tolstoju desilo sa 50 a meni već u ranim dvadesetim

razmišljam zašto je mehanizam sveta 

obrnuto proporcionalan prostodušnosti ljudi

zamišljam kako stefan maše severini kad ona 

mahne u kameru

zašto je neko drvo a neko list, pa lebdi

razmišljam zašto se nekima stvari samo dese

a ja se oblačim u sizifa (svako je, ipak, sizif)

zašto srbija nije država nego samo teritorija

zašto mi svaki dan daje razlog da nestane

zašto su kroz prevalàc sagradili autoput i nema 

više vinograda

da li je tata budan ili da ga probudim i da plačem na skajpu

razmišljam kako je skajp velika glupost

razmišljam koliko je bitno pomiriti se

i kako neću da se mirim

razmišljam koliko sanjam da sam sretna

i koliko nisam

razmišljam kako mama predivno slika 

maslačke kako pufkaju

i koliko je suncokret važan motiv na njenim slikama

koliko je tata dobro svirao plimu kad sam bila mala

i koliko je se sad ne seća

kolko mi je dobro kad odem u knjižaru stošić i slušam destructive blues* usred leskovca

na švedskom i prekorevam ih što mi nisu prodali žustine

da vidim da li sam još jedna žena koja raskrštava sa šablonima

razmišljam koliko nisam

razmišljam koliko sam povredila babu i dedu

što nisam večerala s njima još jednom pre nego što me strah od života bez njih

opet pojede

razmišljam kako pomahnitalo zaključavam vrata

i kako je milan kundera veliki lažov

a fredrik begbede car

razmišljam da se spakujem opet i odem u kotor

ili u lidingö gde mi je srce zaista kucalo

i kako znam da neću to da uradim

jer je veza vranje–bilokud

žalosna

u stvari, kako prosto – neću to da uradim

i da to ne zavisi od ikakvih veza

razmišljam kako da prestanem da slušam 

elizabet vulridž grant

i u istom trenu je puštam

da se podsetim da moje tuge imaju

sestru

razmišljam kako sam za ančiki rekla da su moj dom

i kako sam zaključila da je ljubav mog života iz prevalàc

i koliko serem kad nemam objašnjenje 

kako sam u stanju da popušim celu paklu dok ne napišem pesmu idući iz sobe u sobu

i kako imam po paklu u svakom PAKLU ovog lavirinta

od kuće, koliko volim da pušim i koliko je veza između cigare i usana delikatna

razmišljam kako jedva čekam da nestanem

i kako bi to zaista bila velika šteta

razmišljam kolko je epitaf „obrati pažnju na posljednju stvar i legni tu kraj mene“

kraljevski

i koliko je imati s kim da živiš važnije od toga

da li pobednik stoji sam

razmišljam kako je nebo mnogo daleko kad se gleda s ravnice 

a blizu ako se popneš na planinu

i kako mi je baba rekla da se to samo tako čini

da je nebo neuhvatljivo

i da misli treba da nam budu tamo gde nam je glava

ne znam gde mi je glava

razmišljam ima li ova drama krajnji čin

i zašto ne

ali eto, dođo kući i ništa

(pesma iz zbirke pesama “viktorije”, autor: uma vid, napisana godine 2017.)

Prethodni tekstOsvećen i postavljen kamen temeljac za izgradnju crkve Svetog Prohora Pčinjskog u selu Zlatokop
Sledeći tekstNiže cene članarina u Biblioteci od 20. do 26. juna

Ostavite komentar

Molimo Vas da unesete komentar!
Ime