Autor teksta i fotografije: Uma Vid
Nemoj nikada da ličnostima koje ti ne ulivaju poverenje govoriš šta planiraš, šta želiš, na kakvom si putu. Nemoj nikada, ako su ti želje prave, iskonske. Jer sumnjičava priroda tih ličnosti preneće se na tebe. Preneće se na tebe ako se nisi naučio da te boli briga. Ako se nisi naučio da budeš sam svoja podrška. Ako mama i tata ili neko kome si duboko verovao, nisu umeli da ti budu podrška. Mi ne znamo kakvu energiju te ličnosti šalju u nebesa, a ni kako ta energija utiče na naše polje. Zaista u životu važi: ispeci pa reci.
Ali, ako se u tom trenutku kada nam nešto kažu, prizemimo, ako smo se već istrtljali, i ako se u nama javi osećanje, neko osećanje, minijaturno osećanje, da to što smo zamislili, neće ići, ili nije dobro smišljeno, nakon razgovora s takvom ličnošću, znači da je ponašanje te osobe uticalo tako da se osećamo poljuljano. Ako se zaista, prizemimo, videćemo da nismo zaista poljuljani, nego nam je samo takvo osećanje. A osećanje kao i misao, ako mu ne dubimo nad glavom, neće nešto ni da potraje. Ako u svakom znaku vidiš stop, nikud nećeš stići, a i ako stigneš, kad stigneš to možda više neće ni biti ono što si zamislio.
Neko bi nam na to naše poljuljano, rekao, kao što su meni mnogo puta govorili:
“aaa, pa ti čim postaješ nesigurna, čim ti neko nešto kaže, ti nisi stamena, jer čovek koji je siguran on je stamen, on ja stabilan” ili
“aaa, pa ti ako si u nešto sigurna to ne bi trebalo iko da može da poljulja”
ili kada sam počela da meditiram, da ne meditiram “pravilno” ako “mislim”.
Verujem da je najmanje što osobi koja se napokon usudila da sanja potrebno da joj neko pokaže da ne veruje u nju. Ali to ne govori o toj osobi puno. To ne govori puno ni o osobi koja obeshrabruje. To govori samo o tome koliko je moć obeshrabrivanja duboko usađena u ličnosti. Jer osoba koja obeshrabruje, bila je obeshrabrivana. A i ta osoba koja ju je obeshrabrila je bila isto takva. Sve se to prenosi. Kao babin recept za krofne sa šećerom u prahu.
U nekom momentu na planeti desilo se nešto što je učinilo da sve manje srećemo prave ratnike. Ali to još uvek ne znači da ih nema. Ja, naprotiv, verujem, da svako ima ratnika u sebi; neko nije svestan, a neko jeste.
Kada neko gradi stub temeljac… da li on proverava jačinu i stabilnost tog stuba temeljca, tako što stalno pokušava da ga sruši? ne!
Najbolji način da staneš sebi na put je da poveruješ onome koji pokušava da te obeshrabri.
Najbolji način da nastaviš dalje je da ne veruješ da je svaki znak – stop.