Kad se spomene grad Vranje, ljudima su na pameti različite znamenitosti ovog grada, malo drugačiji način govora, posebna lepota naših devojaka ali i ljudi koji su ostavili dubok trag i proslavili naš gradić na neki način. Jedan od tih ljudi bio je i poznati pisac Borisav Stanković. Čovek koji se davne 1876. godine rodio ovde i koji je bio srpski pripovedač, dramatičar. Bio je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma. Prema podacima koje smo pronašli, rano je osto bez roditelja i bez brata tako da je o njemu brinula baka Zlata po kojoj jedna ulica u Vranju nosi ime. Jedno od njegovih prvih dela bila je ,,Koštana’’ koja je u celosti bila štampana u Srpskom književnom glasniku 1902. godine a konačna verzija je izdata 1904. godine. Nekoliko godina kasnije, objavljen je roman ,,Nečista krv’’ koji je odmah po objavljivanju proglašen za remek delo srpske književnosti. Pored toga, ima još puno toga što je napisao: ,,Gazda Mladen’’, ,,Stari dani’’, ,,Božji ljudi’’ itd.
No, ono što je bitno jeste da je taj čovek koji je živeo u Vranju sve dok nije završio gimnaziju, očigledno nosio ovaj gradić u svom srcu do kraja života. To pokazuje činjenica da je njegovo celokupno književno stvaralaštvo bilo zasnovano upravo na ovom gradu. U njegovim delima se primećuje i to da je način govora onaj koji se svakodnevno upotrebljava ovde. Njegovi opisi i njegove ideje samo pokazuju koliko je na svakoj stranici isticao neku posebnu čar ovog mesta. Da li je možda žudeo za njim? To ne možemo da znamo. Mada, kažu da mesto u kom si se rodio jeste ono gde zapravo pripadaš. Ali, jedno je sigurno- on je učinio to da mi, Vranjanci, budemo ponosni zato što smo imali osobu pomoću koje je naše mesto oslikano kao jedno lepo i veselo, mesto gde ljudi pevaju, igraju i kao najveću našu vrlinu istakao je gostoprimljivost naših domaćina.
Naša zahvalnost njemu ogleda se najviše u tome što gimnazija koju je on pohadjao nosi njegovo ime. Takodje, i gradska biblioteka nazvana je po njemu. Ona je osnovana 1879. godine, samo godinu dana po oslobodjenju od Turaka. Sadrži preko sto pedeset hiljada knjiga i veliki broj časopisa, kolekcije filmova, muzičke diskove itd. Njena osnovna delatnost jeste bibliotečka ali ona obavlja i niz drugih aktivnosti usmerenih ka unapredjenju i razvoju bibliotečke delatnosti i unapredjenju stanja u kulturnom domenu. Takodje, tu se održavaju i književne večeri, izložbe. Mnogi poznati pisci bili su gosti biblioteke. Više puta je nagradjivana.
Autor: Kristina Stojanović