Beli most simbolizuje Vranje kao grad istorijske ljubavi gde su se nacionalna i verska razlika pokazale kao prepreka sreći Turkinje i Srbina.
Autor: Stefan Heller
Još jedna lokacija, koja ima tragičnu priču o nesuđenoj ljubavi. Beli most. Podignut 1844.godine, napravljen je kao podsetnik o tome koliko nečiji gest podseća na osobu koju su nekad voleli. Prema legendi, most je podignut od strane Ajšine majke, a Ajša se zaljubila u pastira Stojana. Tadašnja ljubav između Srbina i Turkinje je bila zabranjena, ali u svakom smislu cenzurisana i nedozvoljena.
Ajšinom ocu, Selim-begu su proročice rekle da će se Ajša zaljubiti u Srbina. Otac, iako je želeo da spreči to po svaku cenu, zaštitničkim stavom, kao i svaki otac, nije uspeo. Ipak, ponekad u životu, do suđenih događaja, verovali u to ili ne, će se desiti, neizbežno je. Poput prve ljubavi, bola, odlaska, odbijanja, bilo šta. Zatekavši Ajšu i Stojana zagrljene, u afektu, Selim-beg je načinio kobnu grešku, time što je ubio sopstvenu ćerku, koja se postavila svojim telom ispred Stojana.
U besu da spreči ljubav dvoje mladih, ali je troje stradalo tog sumornog dana, zauvek ubeležen za vranjsku istoriju. Stojan je sebi oduzeo život nakon njene smrti, a Selim-beg je sigurno umro od prevelike tuge.
Nakon tog događaja, napravljena je ploča na kojoj piše:
” Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi.”
Ovaj tragični element je naš Bora Stanković redovno koristio u svojim delima. Neki baksuzluk je uvek pratio mlade, ili starije, koji se nisu naživeli, iako su ih godine polako sustizale i najavljivale ono što sve nas čeka jednog dana. Ipak, iako je ovo u delima Bore Stankovića, ova stvar se prenela i u današnje doba, ali u drugačijem kontekstu.
Moglo bi se reći da mladi u Vranju prolaze kroz isti kijamet, kao nešto što se ne može izbeći. Rečeno mi je bezbroj puta o nesuđenim ljubavima, koje su ugašene, ili od strane mešanja drugih ljudi, ili zbog nerazumevanja. Toga jeste da ima svuda po belome svetu, ali nekako kod nas, te ljubavi se prepričavaju među svima, sem kod dvoje ljudi, koji su morali da se rastanu, što zbog okolnosti, što zbog gordosti.
Međutim, neke ljubavi su opstale, uprkos pritiscima sa svih strana, gde sadašnjia Ajša i sadašnji Stojan žele samo jednu stvar, koja sudbina kleta nije dozvolila tadašnjem mladom paru. Da se vole međusobno, bez smetnji, bez osuđivanja i bez nasilnih završetaka. Da li će ta kletva nekad nestati sa vranjskih prostora, ostaje da se vidi. Do tada, recepat za uspešnu ljubav jeste ne otkrivati je nikome, iako su vaše emocije na vrhuncu, od radosti, ili tog dugo očekivanog poljupca.
Beli most je naš spomenik kulture, koji podseća na mnogo više, nego samo na običan most. Ko se usudi da voli, moraće da hoda na trnju. Niko nije rekao da je život, ili ljubav, lak za življenje, ili održavanje. Nama sa juga je možda tako zapisano. Preko tužnih ljubavi, sazrevamo i dolazimo do uspešnih dočekivanja zora i zraka sunca sa voljenom i lepšom celinom. Ali, dalek je put do tog uspeha. Hvala jednoj devojci na terminu lepša celina. Shvatam sada i zašto je celina.