Alice Hualice je mlada ruska nadrealna umetnica koja je uspela da u Rusiju dovede pravu revoluciju umetničke vrste. Nju je svet prepoznao kao jednu kvalitetnu i jedinstvenu umetnicu. A na naše veliko zadovoljstvo, prihvatila je da sarađuje sa nama i govori nam o svojoj umetnosti.
ŠTA INSPIRIŠE VAŠ RAD?
Inspiraciju sam pronalazila u najobičnijim stvarima: u prirodi, u svom domu, životu, malim narodima svoje zemlje. Proučavala sam svoje fizičko postojanje kroz umetnost, stvorila sam sopstvenu mitologiju, svoj sopstveni svet umetnosti. Videla sam kao svoju misiju da umetnost sa Urala učinim poznatijom.
U Rusiji postoji problem sa centralizacijom umetnosti. Vlada stereotip da je umetnost koja nije stvorena u nekom od velikih gradova manje kvalitetna. Borila sam se protiv toga i pokazala da nije bitno gde živite, umetnosti je mesto svuda.
Moj život se 24. februara ove godine promenio i mislim da nije potrebno navoditi razlog. Sada svet zna o mojoj umetnosti. Ipak, ja sada ne znam ko sam i zašto, kakvu ulogu moja umetnost ima sada. U ime čega ja sada stvaram?
Pre sam koristila simbol suza u nekim svojim delima, ali od sada čitava moja umetnst plače, nešto poput reke. Svoju bol pretvaram u umetnost i, iskreno, nisam sigurna kako će ona izgledati u budućnosti.
KAKO JE BITI UMETNICA DANAS?
Osećam se kao da posedujem neku veliku moć. Roditi se kao žena, od samog detinjstva znala sam šta znači boriti se za status osobe, ljudskog bića. A znam i šta znači pokazati svetu da zaslužujem poštovanje i pažnju, dokazati da sam profesionalna u svom poslu.
Još dok sam, kao dete, pohađala umetničku školu primetila sam da su na času istorije umetnosti profesori govorili samo o umetnicima, dok su te časove u većini pohađale devojke. Nisam to baš razumela, ali se u mom detinjastom umu rodila misao o tome kako je došlo vreme da i žene pokažu svoje umeće. To me kao ideja inspirisalo od samog detinjstva.
Naravno, oduvek su postojale talentovane umetnice, posebno danas kada ih ima zaista puno. U Rusiji postoji mnogo moćnih žena koje se bave umetnošću, mojih kolegenica. Da budem iskrena, mislim da umetnost u Rusiji sada ima lice žene. Revolucija se dešava baš sada i žene će promeniti svet.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
MOŽETE LI NAM REĆI NEŠTO O PROCESU STVARANJA?
Za mene, stvaranje umetnosti je svestan proces, moj život je u potpunosti preplavljen onim što stvaram. U mojoj glavi postoji nešto kao pčelinjak, ali umesto pčela, tu su stotine nerealizovanih ideja. Ponekad one izblede, ali čim uđem u svoj studio, izdvojim stare radove, moj um se ponovo aktivira, to se dešava stalno. Teško je obuzdati taj proces, stvoriti neki sistem. Jednostavno, radim u haosu. Čak mi haos daje energiju, ili kako bi to drugi rekli, inspiraciju. Nekada stvaram jedno delo veoma dugo, a nekada se rađa izuzetno brzo, gotovo impulsivno.
Retko crtam skice, čak suprotno: crtam skice tek nakon što delo stvorim. Takođe, konstantno analiziram svoje radove, proučavam ih. Neko delo može promeniti suštinu kroz vreme, što je veoma interesantno.
Imam veliku arhivu svojih radova, počevši od ranog detinjstva, od svoje četvrte godine. Ti radovi su često početna tačka za stvaranje nečeg novog. Čini se kao da kroz svoja dela komuniciram sa sobom kroz vreme.
I NA KRAJU, DA LI IMATE NEKU PORUKU ZA MLADE UMETNIKE?
Ovo će biti kratka poruka: ne hodajte utabanim putevima drugih ljudi. Pronađite svoj jedinstveni put. Ne upoređujte se sa drugima i učite iz sopstvenih grešaka, Najbitnije: cenite sebe i svoj rad. Ne plašite se da zahtevate poštovanje od drugih. U svetu umetnosti mnogi će pokušati da vas uvrede, iskoriste. Ono što je važno je da verujete u sebe i svoj rad.
Autor: Milica Jovanović