- novembar, državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
U železničkom vagonu u Kompijenu, u Francuskoj, je 11. novembra 1918. godine, nakon 11 dana, u 11 sati potpisano primirje između sile Antante i Nemačke. Time je okončan rat koji je imao katastrofalne posledice za čitavu Evropu, kao i za Srbiju.
Rat je odneo veliki broj ljudi, čak oko 15 miliona, a u Srbiji je broj poginulih bio srazmeran broju stanovnika, što je našu državu dovelo na prvo mesto po broju mrtvih. Stoga je ovo jedan od najvažnijih datuma za srpski narod. Srbija se nalazila na pobedničkoj strani, te je bila hvaljena i slavljena od saveznica i pobednica u Velikom ratu.
Stvarali smo istoriju koja je hvaljena i priznata i od saveznika i od onih koji su molili srpsku vojsku da oslobodi njihove gradove i sela. Svečano su ih dočekivali i ulicama i trgovima davali nazive srpskih oficira, navode istoričari.
Kako je žuta boja postala simbol Vranja?
Pored velike pobede koju smo dobili, Vranje je za vreme Prvog svetskog rata dobilo i boju koja kasnije postaje simbolična za naš grad. Jeste li se nekada pitali zašto je baš žuta boja simbol Vranja? Da li ste čuli za Žuto cveće? Sigurna sam da jeste. A da li znate zašto je baš ono važno za naš grad?
Legenda kaže da su za vreme Prvog svetskog rata francuski vojnici prolazili kroz naš grad i pozdravljali baku koja je zalivala cveće rečju ,,Bonžur” (dobro jutro). Kako nije dobro razumela ili čula, baka je mislila da vojnici zapravo govore ,,Božur”, a svi znamo da je božur cveće crvene boje. Na šta je baka ljubazno odgovorila da njeno cveće nije Božur, već da je Žuto cveće. Od onda žuta boja postaje simbolična boja grada Vranja i to traje i danas.
Autor: Miljana Pešić