Vražiji kamen se nalazi uz granicu Bugarske i Severne Makedonije, na jugoistoku Srbije. Udaljen je 5 km od Trgovišta.
Vražiji kamen je prirodni fenomen nastao razaranjem stena usled dejstva egzogenih sila i menjanjem njihovog oblika.
U prošlosti, je reka Pčinja prosekla stenu, a stubove visoke čak do 60 metara je stvorila denudacija. Postoji desetak kamenih kula koje čine Vražiji kamen i nalaze sa na 800 metara nadmorske visine. Nekada se ovo mesto zvalo i Prosečnik.
NARODNE LEGENDE O VRAŽIJEM KAMENU
Postoji mnogo legendi kako je nastao Vražiji kamen koje se prepričavaju i danas.
Jedna od najpoznatijih jeste ta da su đavoli želeli da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, te su zbog toga pokušali da spoje dve reke, pričaju meštani Gornje Pčinje.
I pored kidanja stena sa okolnih brda, videli su da se ćudljiva reka ne da ukrotiti i da su čak i oni nemoćni. Kako im je i kamenja ponestajalo, uputili su se prema kosovskom Pomoravlju, u Konćuljsku klisuru i tu su naleteli na najveću stenu.
Poneli su je sa sobom i vratili se natrag da još jednom pokušaju da pobede reku i prirodu. Na putu do nazad, stigavši do sela Klinovac, čuli su prve petlove i iz straha da ih ljudi ne primete i otkriju njihove namere, baciše stenu pored neke vodenice. Tako je, prema jednon predanju, nastao Vražiji kamen.
Danas se još uvek prepričava priča kako su seljaci u Šajincu bili u zavadi sa đavolima. Kako bi im se osvetili, đavoli su pokušali da pregrade Pčinju kamenom. Kamen su nosili u cedilu, ali su se razbežali ranom zorom, čim je petao zakukurikao. Najpoznatiji đavoli su: Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja.
LEGENDA O CRKVI NA VRHU PIRAMIDE
Crkva Presvete Bogorodice, nekada poznata i kao Crkva u Prosečniku, se nalazi na jednoj od tih piramida. Prema podacima kojima eparhija Vranjska raspolaže, crkva je gradjena od 1355. godine do 1375. godine, za vreme vladavine Stefana Uroša V, sina cara Dušana i to je ono što ovom prirodnom čudu daje poseban značaj.
Do crkve se dolazi strmom i vijugavom stazom. Ovde nema živog stanovništa, a u crkvi se niko ne venčana, niti se krste deca zbog verovanja da je ukleta.
Prva legenda nam poručuje da su Pčinjani godinama zidali crkvu pored reke, međutim, sve što bi oni tokom dana uspeli da sagrade, đavoli bi tokom noći odnosili i ostavljali na Vražijem kamenu. Prema legendi, đavoli su bili ljuti na seljane zbog nedovoljnog poštovanja i tako je nastala crkva na Vražijem kamenu, na jednom od stubova visine i do 60 metara.
Druga legenda nam govori kako su se u davna vremena zavoleli momak i devojka iz sela Donja Trnica. Mladić je bio jedinac i iz najbogatije kuće u selu, dok je devojka bila iz najsiromašnije. Njihovi roditelji nisu dozvolili tu ljubav, ali uprkos tome, njih dvoje odlučuju da se venčaju. To venčanje se održalo u crkvi Presvete Bogorodice. Kada su izašli iz crkve, kako običaji nalažu, mladenci su uzjahali okićene konje, ali njegov konj, preplašen od vike i dešavanja svatova, krene prema provaliji i tamo propade zajedno sa mladoženjom na ledjima. Shvativši šta se dešava, mlada silazi sa svog konja, trči ka litici i skače za svojim dragim. Od veselja do žalosti. Pčinjani tvrde da se od tada u toj crkvi više niko nije venčao, niti dete krstio.
I pored legendi i priča o tome kako je ovo mesto ukleto, u narodu se proširilo verovanje da boravak u ovoj crkvi pomaže kod lečenja neplodnosti. Često su nerotkinje dolazile i kada ih niko ne gleda, strugale prah sa fasade crkve kako bi ga kod kuće pile, verujući da će nakon toga zatrudneti.
Crkva je posvećena Bogorodici, ali meštani podjednako neguju i poštuju kult Svete Petke.
M. P.